Jedini lokalitet u ovom delu Evrope  koji je od strane UNESKO-a proglašen Rezervatom Biosfere I kategorije, zbog svoje izuzetno čiste, netaknute prirode i samim tim je uvršten u Svetsku Prirodnu Baštinu.

Vlada Republike Srbije, je jula 2001. godine donela Uredbu kojom se područje planine Golija stavlja pod zaštitu kao „PARK PRIRODE GOLIJA“ i svrstava u I kategoriju zaštite kao prirodno dobro izuzetnog značaja.   

Golija je najverovatnije dobila ime zbog svoje veličine-golema. Ogromna prostranstva  gustih šuma i pašnjaka i oštra klima su razlog da meštani često kažu : „ne zna Golija šta je delija“. Bez terenskog vozila planinu je teško preći , tako da se planinari ovde retko sreću. Najviša tačka planine je zaravnjen vrh Jankov kamen, visok 1833m odakle se bukvalno vidi pola Srbije.

Zbog nepropusne geološke podloge i obilja padavina planina je bogata vodom. Leta su sveža, a zime hladne sa puno snega koji se ovde dugo zadržava. Na Goliji su zabeležene i glacijalne pojave, ostaci Ledenog doba, pojedine biljne vrste endemskog karaktera (Planinski Javor) su dokazano takvi bili i hiljadama godina ranije i uprkos ledenom dobu uspeli su da opstanu. 

Imajući u vidu sve karakteristike lokaliteta Golija, potpuno je jasno da je ova planina najperspektivnija za proizvonju zdrave hrane,  kao i za razvoj skijališnog i uopšte planinskog turizma.